okrutnastvarnost
17.07.2008., četvrtak
|
Stvarni život ne sacinjavaju naši planovi o sreci, nego bas ono sto se protivi tim planovima i namjerama, ono sto se slucajno dogadja, sto je potpuno nepredvidivo i sto izaziva samo razocaranje i bol. Zaspala sam i sanjala da je zivot ljepota, probudila sam se i vidjela da je samo duznost. Eto u zivotu je na zalost tako, trnje dobivaju zivi, a ruze mrtvi. "Jeste, ja sam samo bludeći putnik, gost i došljak na ovoj zemlji! A zar ste vi nešto više?" |
16.07.2008., srijeda
|
Napor je sve teži, nada sve sporija, razilaženje između onoga što jesam i onoga što sam pretpostavila da mogu biti sve je veće. Jesam li to još uvijek ja, ona ista koja je nekada lebdjela u punom izobilju osjećaja, a raj je pratio na svakom koraku, i koja je imala srce? Ne to više nisam ja, to je srce sada mrtvo. Tama, kao pustoš, kao ništa, ni neba nema, ni blizine, ni daljine, svijeta nema, ni ljudi, postoji samo crna praznina što je prožela oči i tijelo, i zemlja što se neprestano otvara i vuče u sebe, stenjući upija sve što joj se približi. |
16.05.2008., petak
ZIVOT JE BORBA
|
Cini mi se kao da je prosla vjecnost od zadnjeg posta koji sam napisala, a ne dva miseca. Opet sam po ko zna koji put bila na dnu i opet sam pobjedila uzdigla se, do kada ce to trajati ne znam, ali opet sam gori. Stvari koje te ne ubiju te te ojacaju! Nije lako, zivim iz dana u dan, ali borim se svom snagom i borit cu se dok postojim, jer zivot nije napravljen da bude lagan, zivot je borba i tu smo da bi se iz dana u dan borili. Puno je ljudi diglo ruke od mene, tek ih je nekolicina ostala tu i borila se i bori se jos uvijek s menom da uspijem, da pobjedim.... Ne znam kako bi im se oduzila za to, kako bi im zahvalila osim s jedno veliko HVALA. Ne znam cim sam zasluzila tako velike i dobre ljude koje imam uz sebe, toliko sam ih puta prigazila, iznevjerila, povridila, ali oni su ipak ostali tu.... usprkos svemu nisu digli ruke od mene..... |
12.03.2008., srijeda
|
The Beat Fleet - Malo San Maka boca je flangirana, boca je staklicirana, staklo je bocirano cini mi se da ce mi se pamet prevrnuti lud u mozak,malo san maka slusajte sada stihove luđaka. predmet,stih,autor lunatic ritam je lud i nemam kud. neuracunljivo bice, poremecene svijesti dajem vam garanciju za zajebanciju ne pijem alkohol ,ne uzimam droge, al` ipak stoji fali mi koji,vijak u glavi, daska u glavi,kotacic u glavi, nesto mi fali a pucaju me zato filmovi pravi i smisao svaka sad se makla malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo san maka. malo,malo,malo san maka mozak van da skoci baby,ooh,babe imam moralne probleme, ludu kombinaciju gena i moja dna ne zna zbrojit` 2 i 2 zato vezite mi lance jer bit ce nereda bit ce problema,bit ce slam-a jer ima problema u mojoj prelijepoj glavi i um mi se nastranim mislima bavi uzorak za analizu ne prilazi mi blizu niti sprida niti straga jer ces vidit` vraga u ljudskom izdanju,u obliku mene, u obliku ja, moja faca,moje ruzno lice ispiljena cunka,bulji,bulji baba ja sam mali đava malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo san maka. malo,malo,malo san maka mozak van da skoci nisam seksualni manijak niti blizu al` napadam dicu da im otmem lizu triba me vezat to svi moji znaju kada vidim klinca koji lize slaju i odjednom ku-ku, nestane carolije, nestane magije, ja sam opet ja onaj stari koga ste znali od prije kada izlazim iz lifta prvo pustam starije cekam red za crni kruh,idem u skolu, pristojan momak a lud u u mozak malo mi fali za transformaciju rep je pravi krivac sta sam zivac i nema greske ja sam najveca greska poremecen od speena i zivot je milina malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo san maka. malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka malo,malo,malo san maka mozak van da skoci! |
10.03.2008., ponedjeljak
|
sto triba napraviti da krenu stvari na bolje? kad si dobar nevalja.....kad si zlocest opet nevalja...... svi govore budi ono sto jesi i to je dovoljno, e pa nije....... zelim se rjesiti proslost, ali ne uspjevam samo je iz dana u dan sve gore. opet sam krenila krivim putem, svjesna sam toga, ali me nije briga......zadnji put kad sam bila u ovakom stanju lupila sam glavom o zid i rekla dosta je, tribas neke stvari prominiti, ovako ne mozes dalje. prominila sam ih i jedno vrime je bilo dobro, a onda paf sve se srusilo ka kula od karata. opet se pojavila tuga.....bol.....nevjerica......razocaranje. pokusala sam se s tim nositi ciste glave, ali ne ide. ne zelim nista osjecati........ nisam spavala 48 sati i u glavi mi je ludnica, misli prolaze glavom ka munja, slike proslosti lete pred ocima, a tek je deset sati..... kad ce doci crna noc, da mogu izaci i lutati ubivena praznim ulicama ovog mog jebenog grada...... svi nesto oce od mene.......vide kuda idem i uporno mi nedaju da idem tim putem.......MA PUSTITE ME LJUDI DA RADIM SA ZIVOTOM STO OCU...... znam da mi zele dobro.......ne zele da unistim sve sto sam dobro napravilo ovo vrime sta sam bila cista, sve je meni to jasno, ali kako njima nije jasno kad mene nije briga da ne triba ni njih biti. ovaj put sam izabrala sam potpuno svjesna.......ovako nista ne osjecam ni tugu......ni bol......ni nevjericu......ni razocaranje......apsolutno nista......prazna sam i to mi odgovara i to zelim......bila sam kucka i to cu opet biti, bila sam ledena kraljica i to cu opet biti......bila sam na dnu pakla i na vrhu svita i bit cu opet na oba mista..... nisam prosjecna cura koja ce se zadovoljiti s mrvicama......imat cu sve ili nista......nije me briga sta ce od toga biti, ali jedno ce biti...... ne triba me nitko spasavati od nicega, jer ne zelim biti spasena.......kako god okrenila zivot mi je paka, e pa onda je bolje ziviti u tom paklu nacupan svim i svacim.......jer kad si u takvom stanju doli je pravi tulim...... |
19.12.2007., srijeda
|
Djordje Balašević - Bezdan Nema me vise u tvojim molitvama, vise me putem ne prate. A noc mi preti, ponoc i pusta tama, kad me se samo dohvate. Vise me ne volis, kad se vracam nisi budna, ne goris, gasne nasa zvezda cudna, lazna srebrna stvar. Daleko putujem, vetar nudi neke rime, kupujem, pristaju uz tvoje ime, dva-tri stiha na dar. Ne slusam vise sta sapuces dok snivas, plasi me koga pominjes. I sve si dalja, a sve mi bliza bivas, kao da opet pocinje... Ali me ne volis, to se uvek drugom desi, govoris, ali vise ne znam gde si, da li neko to zna? Sta sam uradio? Kakva tuzna humoreska! Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna. Djordje Balašević - Caletova pesma Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise Ne secam se, to je prica duga Ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima Ne pitaj me nikad zasto cugam Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi On mora sve da proba, to djavo vino trazi Ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji Pijem da njega napojim Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di ce koja zvezda pasti 'Di ce pasti dugme s mog kaputa Ne pitaj me sto na kraju svi kerovi za mnom laju Ne pitaj me nikad zasto lutam Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi On mora sve da proba, to djavo mesto trazi Ne lutam sto uzivam nit' miris druma volim Lutam da njega umorim Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima Brilijante za kravatu biram Ne pitaj me zasto ptice ne slecu na svake zice Ne pitaj me nikad zasto sviram Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi On mora sve da proba, to djavo pesmu trazi Ne sviram sto uzivam nije to pesma prava Sviram da njega uspavam Ove dvi pisme opisuju moje stanje bolje nego bi šta bi ga ja opisala |
27.11.2007., utorak
|
Sve oko mene nestaje....sve se rusi....sve se lomi..... sibaju me sa svih strana....bacaju na koljena.....nakon svakog pada ustajem skrivajuci svoje pravo lice.....glumeci da sam od svega jaca..... Svaki novi udarac sve vise boli.....nakon svakog novog pada sve se teze ustajem..... Ne znam do kada cu moci jos ovako, vodim besmislenu borbu, borbu u kojoj nema pobjednika. Uzasno se ponasam, idem iz krajnosti u krajnost samo da nesto osjetim osim boli i tuge. Medjutim ne pomaze nista, stanje se ne popravlja tocnije samo se pogorsava. Svi oko mene vide da se nesto dogadja, znam da vide premda im nisam nista rekla niti im mogu reci. Jednostavno rici nece da izlaze kroz usta, ne znam kako da im kazem sto mi je. Znam da mi zele pomoci, u podsvjesti zelim da mi pomognu, ali sa svojim ponasanjem im to ne dopustam, tjeram ih od sebe. Vecinu sam vec otjerala, ostali su oni uporni, medjutim samo je pitanje vrimena kad ce i oni otici, kad ce i oni dignuti ruke od mene. Ostala sam bez prijateljice koja mi masu znaci. Povridila sam je vise puta, jednostavno vise me nije mogla trpiti i u potpunosti je razumim. Molila me je da joj recem sto mi je, da joj objasnim zasto cinim sve sto cinim. Nakon sto to nisam ucinila okrenila se je i otisla. Svi odlaze, a ja ne poduzimam nista da ostanu, samo sutim i gledam kako odlaze. U samoci, skrivena daleko od pogleda placem zbog njihovog odlaska. Znam da moram nesto poduzeti, da nesto moram prominiti, ali kako kad svaki novi dan donosi novu losu vijest. Govore da nakon svake kise dolazi sunce, pitam se da li ce ikada i meni doci to sunce, koje ce ostati, koje ce potrajati.... |
06.11.2007., utorak
|
U sjeni svog straha stojim i dozivam tvoj osmjeh..... zvuk odlazi u beskraj, jer se nema na cemu zaustaviti...... nema srca na kojem se moze odmoriti..... kojeg moze trgnuti..... Nema nicega..... |
05.11.2007., ponedjeljak
|
Mislim na njega svaku vecer....suza za suzom niz lice mi tece.... Daleko je od ociju, ali od srca nije....jedino sto mi nedostaje on je.... Daleko je voljeni moj....daljina nas dili....duge su mi tamne noci....tesko je bez njegovog zagrljaja....ljubav mi snagu daje da izdrzim u smoci.... Nedostaje mi jako, njegovi poljupci....njegovi zagrljaji....nedostaje mi njegov osmjeh....njegov pogled.... Triba mi kao zori sunce....kao suncu zrak....kao kisi kap....kao plimi oseka....kao tisini nemir....kao krv veni.... Ljubavi, jako mi tribas, jer osjecam neku bol u dusi, a tu bol mozes samo ti izlijeciti svojim osmjehom, dodirom, poljupcima koje mi ne mozes sada dati.... NE ZABORAVI NA MENE TAMO DALEKO........ |
16.10.2007., utorak
|
Antonio je otisao ima deset dana....... toliko sam tuzna da ne mogu disati..... Nedostaje mi....... Kako je uspija da mi ovoliko znaci u ovako malo vrimena...... Opet sam ostala sama sa svojom boli koju nemam s kim podiliti...... Nemam snage ni volje za nista...... Koracam putem ziviota koji nema niti malo smisla i koji me nece dovesti nigdi...... nekako uvjek zavrsim u slipoj ulici...... Sto sam tako strasno napravila u zivotu da moram ovoliko patiti??? |
